U Srbiji se godišnje baci oko dva miliona tona organskog otpada koji se na deponijama pretvara u metan, uzrokuje požare, zagađuje zemljište, vazduh, vodu, a zapravo bi mogao da posluži kao odličan resurs za dobijanje energije. Procenjuje se da bi sa tom količinom otpada i žetvenim ostacima iz poljoprivrede Srbija u potpunosti mogla da podmiri svoje potrebe za prirodnim gasom.
Kao poljoprivredna zemlja obiluje biomasom koja je praktično neiskorišćena. U Udruženju „Biogas Srbija“ navode da kada bi samo ostaci od poljoprivredne proizvodnje bili usmereni ka biogasnim postrojenjima Srbija bi mogla da podmiri 50 odsto svojih potreba za prirodnim gasom, i tu nije kraj.
„Ukoliko bi nam bio dostupan sav organski otpad koji se generiše u industriji ili komunalni otpad mi bismo mogli da imamo instalisano 1000 do 2000 biogas postrojenja i da na taj način proizvedemo toliku količinu biometana da pokrivamo potpunu potrebu Srbije za prirodnim gasom sto posto“, tvrdi Lidija Carević iz Udruženja „Biogas Srbija“ .
Bolje upravljanje biootpadom i zakonske regulative glavna su prepreka ovom idealu, kaže Carevićeva, a slično razmišljaju i u Privrednoj komori Vojvodine.
„Mislimo da bi u delu Strategije upravljanja otpadom trebalo bolje prepoznati biootpad, jer kada svako od nas pogleda u svoju kantu barem 40% je organskog otpada i veoma smo zadovoljni što u nekim lokalnim samoupravama u Vojvodini već je došlo do analize komunalnog otpada i do praćenja koliko ima biootpada i da razmišljaju o mogućnosti njegovog korišćenja“ rekao je Zoran Trpovski iz Privredne komore Vojvodine .
Za maksimalnu iskorišćenost moralo bi se krenuti već od primarne separacije u domaćinstvima, dodaje Trpovski, što je zahtevan proces koji iziskuje vreme i novac.
Ono što bi se daleko lakše i brže moglo sprovesti u praksi jeste da se iskontrolišu korporativni tokovi biootpada, odnosno da se privreda zakonski obaveže da organski otpad predaje kompanijama koji ga prikupljaju i prosleđuju postrojenjima za preradu. Statistika bi se time značajno popravila, a ona trenutno pokazuje da prerađujemo tek jedan odsto organskog otpada.
B. K.
