Prošlog meseca do rumunske luke Konstanca isporučeno je oko 19.000 tona žita, dok je čak 31.000 tona izvezena u Italiju koja i dalje održava poziciju najvećeg uvoznika pšenice iz Srbije, pokazuju podaci udruženja „Žitounija“.
„Ostale količine izvezene su u Albaniju, Makedoniju i BiH. I 2022, od jula pa do juna ove godine, Italija je bila glavni kupac. Pre dve godine došlo je do manjeg pada plasmana, ali 2022. na to tržište izvezli smo 200.000 tona žita“, rekao je za „Politiku“ Zdravko Šajatović direktor ovog udruženja.
Prvi mesec tekuće ekonomske godine donosi bolje rezultate i za mlinare koji su izvezli gotovo 16.000 tona brašna što je za oko 20 procenata više u odnosu na prošlogodišnji mesečni prosek. Prema rečima Šajatovića moguć razlog rasta izvoza je to što su neke države imale manje prinose, ali i nešto niže cene na tržištu. Prosečna izvozna cena brašna bila je u julu nešto više od 280 evra po toni.
„To je bilo dosta jeftino, ali i pšenica je jeftina. Mislim da će cene polako ići nagore kakop pšenice tako i brašna. Geopolitički faktori znatno utiče na cenu žita, što nama kao zemlji izvoznici odgovara“, naveo je Šajatović.
B. K.
