U Srbiji organska proizvodnja obuhvata je 29.000 hektara. Najzastupljenije površine su pod voćem (33,4 procenta), a najmanje ima povrća, na svega 1,5 procenata površina ili 224 hektara na kojima ima najviše krompira (34,8 hektara) pa dinja (16,5 ), tikava (14,9 ) i pasulja (13,2 hektara).
Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović ističe za Dnevnik da su površine pod povrćem znatno manje u odnosu na druge kulture, ali da ukazuju da postoje mogućnosti da se organsko povrtarstvo širi, jer žitarice zauzimaju 30,5 procenata površina, krmno bilje 17 procenata, industrijsko bilje 13 procenata, dok lekovito i aromatično bilje
Vojnović kaže da imamo solidnu osnovu za razvoj organske proizvodnje, ali potrebna su joj jasnija strategija, veća podrška i bolja edukacija proizvođača, kako bi postala ravnopravan segment domaće i globalne poljoprivrede.
„Da bi bili uspešniji, proizvođači bi trebali da se usmeravaju na bolji plasman proizvoda, umrežavanje i zajednički nastup na tržištu, što bi povećalo vidljivost i potražnju za njihovim proizvodima“, istakao je Vojnović.
B. K.
