Polovina solarnih elektrana, koje investitori nameravaju da finansiraju u Srbiji i za koje su „Elektromreži Srbije“ podneli zahtev za priključenje, planirano je da se gradi u Vojvodini, a za vetroparkove taj procenat je veći od 60 odsto. Osim malih izuzetka ove investicije podrazumevaju istovremeno iskorišćavanje zemljišta za proizvodnju energije i hrane
Poljoprivredno zemljište, u Srbiji može da se koristi u nepoljoprivredne svrhe, ali propisi su jasni. Zabranjeno je korišćenje obradivog poljoprivrednog zemljišta prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe, kaže član Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
„Jasno je zašto investitori neće u Deliblatsku peščaru, jer tamo vetar nanosi pesak na panele, a izbegavaju i prostore gde postoji pepeo ili zagađenje. Svi bi čistiju prirodu, jer se time smanjuju troškovi održavanja panela. U njihovom je interesu da nađu što bolju lokaciju, ali u javnom je da se ne dozvoli gradnja na plodnoj zemlji, a toga ima sve više“, ocenili su stručnjaci iz industrije obnovljivih izvora energije, piše Forbes Srbija.
Stručnjaci kažu da je jasno zašto za vetroelektrane dominiraju projekti u Vojvodini.
„Atlas vetrova pokazuje da je to najpovoljnija lokacija, a što se tiče zaštite životne sredine vetroparkovi nisu u konfliktu sa proizvodnjom hrane. Postoji negativan uticaj na ptice i slepe miševe, ali to je regulisano. Sa solarnim elektranama, situacija je drugačija“, kažu stručnjaci.
Navode straučnajci da se nalazi niz logičnih ali i nelogičnih razloge zbog kojih investitori u obnovljive izvore preferiraju Vojvodinu.
„Logični su ravnica, blizina infrastrukture, dostupnija prenosna i distributivna mreža, manji troškovi transporta opreme, mogućnost optimalnog zauzeća parcele, ali nelogična mi je cena zemljišta koja je u Vojvodini nekoliko puta veća nego na nekim drugim lokacijama, a investitori ipak biraju Vojvodinu“, rekli su stručnjaci.
B. K.
