Povrtari u Banatu počeli su žetvu pasulja, dok proizvođači u Bačkoj očekuju da kombajni uđu na njive narednih dana. Prvi prinosi u Banatu pokazuju da će rod biti ispod proseka, uprkos primeni pune agrotehnike, prenosi Dnevnik.
Branislav Petrović iz Ravnog Topolovca navodi da će imati svega nekoliko stotina kilograma sumporaša po hektaru, jer tokom juna, kada je pasulju najviše trebala kiša, nije bilo padavina. Iako je pasulj četiri puta zalivan, visoke temperature su negativno uticale na razvoj mahuna. Njegov kolega Dragan Magazinović kaže da, iako poseduje tifone, nije mogao da zaliva jer je kanal iz kog crpi vodu presušio. „Više sam pasulja potrošio za setvu nego što sam ga izvukao u žetvi“, kaže on.
Stručnjak sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, docent dr Đorđe Vojnović, objašnjava da su u Banatu usevi ranije zasejani, dok su u Bačkoj padavine u aprilu i maju odložile setvu i usporile nicanje, zbog čega će tamošnja žetva kasniti. On ističe da domaći agroekološki uslovi poslednjih godina donose niske prosečne prinose – oko jedne tone po hektaru. Ipak, uz navodnjavanje i sertifikovano seme, prinosi mogu dostići i do 2,5 tone.
Pasulj se u Srbiji gaji na oko 7.000 hektara, ali domaća proizvodnja ne zadovoljava ni sopstvene potrebe. Vojnović upozorava da je za razvoj stabilne i konkurentne proizvodnje potrebno ulagati u savremene sisteme za navodnjavanje i primenu agrotehnike, jer su klimatske oscilacije sve izraženije. Bez toga, kako kaže, ni domaće potrebe, a kamoli izvoz, neće moći da se zadovolje.
K. R.
