U Srbiji je poslednjih decenija izražen veliki uticaj čovekovih aktivnosti na degradaciju poljoprivrednog zemljišta. Klimatske promena će, po mišljenju stručnjaka, još više ubrzati ove procese i zahvatiti i poljoprivredne površine i prirodna staništa.
„Trenutno se 14 odsto teritorije Srbije nalazi pod veoma visokim i ekstremno visokim nivoom rizika od degradacije zemljišta, dok se ispitivani rizik u budućnosti širi na 25 odsto“, rekao je za portal Klima101 dr Ljubomir Životić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Prema njegovim rečima, najveći direktni uzročnici degradacije zemljišta u našoj zemlji su planska i neplanska urbanizacija, nepravilno gazdovanje poljoprivrednom proizvodnjom, neplanska seča šuma, poplave, hemijsko zagađivanje koje potiče iz industrije i rudarstva.
„Postoje i indirektni uzročnici degradacije zemljišta. U njih spada nedostatak novca za ulaganje u održivu poljoprivrednu proizvodnju, manjak radne snage, sve više izražene migracije stanovništva, nedostaci u obrazovanju i pristup informacijama od javnog značaja, neprepoznavanje problema degradacije na lokalnom nivou, nepostojanje mehanizama za borbu protiv degradacije zemljišta, vlasnička struktura, kao i nedomaćinski odnos prema prostoru u kome živimo i priređujemo, koji postaje stil života“, napominje Životić.
Neki prirodni tokovi, smatra Životić, ne mogu da se zaustave. „Možemo samo da se prilagođavamo novonastalim situacijama. Suština je da se u sadašnjem trenutku primenjuju mere održivog upravljanja zemljištem kao i da se, uz neke druge, koriste u budućnosti. Dakle, zemljište u poljoprivredi treba koristiti u domenu održivosti, preporukama dobre poljoprivredne prakse“, ističe Životić.
B. K.
