Hidroponika i akvaponija – budućnost koja je počela

0
746
Foto: Hidroponika

Vertikalna proizvodnja biljaka, posebno povrća i voća, u kontrolisanim uslovima obezbeđuje zdrav ekološki proizvod i skraćuje vreme proizvodnje za 15-20 dana

Živimo u eri industrijalizacije hrane i sve većoj primeni novih tehnologija u poljoprivredi. One, kako tvrde stručnjaci, proizvođačima daju veću kontrolu nad proizvodnjom i omogućuju bezbednije uslove za rast biljaka, a istovremeno se time ekonomičnije koristi zemljište, smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu i ekologiju.

Hidroponika i akvaponija svakako spadaju u nova tehničko-tehnološka rešenja za vertikalnu proizvodnju biljaka, posebno povrća i voća. O ovim rešenjima se kod nas relativno malo zna i, za sada, nema puno onih koji se odlučuju da krenu u ovakvu vrstu proizvodnje. Stručnjaci, na drugoj strani, uveravaju da su hidroponika i akvaponija budućnost poljoprivrede koja je praktično već počela.

-Osnovni princip hidroponike i akvaponije jeste da primenjuju potpuno prirodan i apsolutno bezbedan način proizvodnje. Biljke se gaje u zaštićenom zatvorenom prostoru i, što je važno istaći, bez upotrebe zemljišta. Hranljive mineralne materije crpu iz vode koja kruži u postavljenom sistemu i daje im sve potrebne supstance i supstrate za razvoj, objašnjava za AgroFin diplomirani inženjer agronomije Dragomir Radić iz Poljoprivredne stručne službe Smederevo, dodajući da se primenom takvog načina rada dobija potpuno čist ekološki proizvod.

Radić kaže da hidroponična proizvodnja povrća u odnosu na klasičnu, a posebno zelene salate i mladog crnog luka, bez zemlje, ima brojne prednosti.

-Za proizvođače je najvažnije da se vreme proizvodnje skraćuje za 15-20 dana. Time se na tržištu ostvaruje viša cena, a takođe nije nebitno i da se smanjuju troškovi grejanja i olakšano je pakovanje jer nije potrebno pranje od zemlje. Kod zelene salate dovoljno je skinuti ovojne listove čime je biljka čista i spremna za tržište, objašnjava Radić uz napomenu da u zimskim uslovima i za vreme oblačnih dana, zbog pravovremenog rasta biljke, treba koristiti dodatno osvetljenje.

Foto: Hidroponika

Radić savetuje proizvođače koji se opredeljuju za hidroponsku proizvodnju povrća da, osim što treba da menjaju vodu svaka dva-tri dana, posebno moraju da vode računa o temperaturi.

-Mladi crni luk najbolje raste na temperaturi 18-20 stepeni Celzijusa dok na 30 prekida rast. Prva tri dana pospešivanje rasta glavice luka održava se na konstantnih 24 stepena i u tom periodu je veoma važno da glavice nemaju kontakt sa vodom ili da je previše vlažno u kontejneru kako bi se razvili listovi, savetuje Radić i napominje da biljka u tom periodu razvija korenov sistem koji je veoma važan za njen ukupan razvoj.

Proizvođači koji se opredeljuju za hidroponski uzgoj povrća za sada još uvek nemaju odgovarajuću logističku podršku za nabavku odgovarajućih folija, raznih đubriva, karbon filtera za prečišćavanje vazduha, supstrata, prihranjivača, merača vlažnosti, takozvanih refraktometara… Beogradska „Hidroponika“ jedna je od retkih firmi u Srbiji koja uvozi i distribuira sve što je zainteresovanim proizvođačima potrebno za hidroponski uzgoj povrća i voća.

-Poslednjih godina naši poljoprivrednici, povrtari i voćari posebno, pokazuju sve veće interesovanje za hidroponične sisteme. Ne možemo da tvrdimo da je to masovna pojava, ali siguran sam da ovi sistemi imaju budućnost i da će vrlo skoro imati sve veću praktičnu primenu, kaže za naš portal Vasilije Božić, vlasnik „Hidroponike“ koja je lane otvorila svoj informativni punkt i prodavnicu i u Novom Sadu.

Srđan Radin iz Stapara jedan je od retkih poljoprivrednika u Srbiji za koga se može reći da je, za pet godina otkako primenjuje sistem akvaponije, ovladao ovim načinom proizvodnje koji ne zahteva zemljanu podlogu za uzgoj povrća.

Akvaponija je zatvoreni sistem kruženja azota u kojem riba đubri biljku, a biljka čisti vodu za ribu. Voda se upumpava iz rezervoara sa ribom u pošljunčene posude za uzgoj biljaka koje iz nje koriste sve hranljive materije potrebne za rast. Ceo taj proces je dosta složen i zahteva znanje i pažljiv rad i stalnu kontrolu, ali je ekološki i u svakom drugom smislu isplativ, kaže za AgroFin Radin kome je trebalo pune četiri godine proučavanja da bi u svom plasteniku ovladao ovom vrstom proizvodnje.

Srđan Radin, Foto: Privatna arhiva

Radin kaže da akvaponski sistem proizvodnje povrća i ribe, uz uštedu znatne količine vode, može biti veoma unosan.

-Sopstveno iskustvo primene akvaponik sistema uverilo me da se na relativno malom prostoru 8 x 4 metara za šest meseci može proizvesti nekoliko stotina kilograma povrća i oko 50 kilograma ribe, ističe Radin, koji u plasteniku trenutno ima oko 600 vertikala sa paradajzom i dobija oko dve tone roda.

Iz svega nesumnjivo može se izvući zaključak da su hidroponski sistemi kao i akvaponija u svakom slučaju preteče buduće proizvodnje povrća i voća. Jer, gajenje biljaka u kontrolisanim uslovima i dobijanje ekološki zdravog proizvoda danas se nameće kao imperativ. Za proizvođače od ne malog značaja je i to što znatno mogu da povećaju prinose kultura koje gaje, a da ne moraju da kupuju obradivu zemlju čija vrednost iz dana u dan sve više raste i do koje se sve teže dolazi.

HIDROPONSKI UZGOJ BOROVNICE

Na tradicionalnom zimskom skupu voćara u Gruži mogla su se čuti i iskustva voćara u proizvodnji jabuke i borovnice. Posebno je bilo zanimljivo predavanje dr Jasminke Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu koja je govorila o hidroponskom uzgoju borovnice.

-Primena ovog sistema uzgoja krenula je pre dve godine upravo ovde u Gruži. Rezultati postignutih prinosa više su nego dobri, što je veliki podsticaj ostalim proizvođačima da se opredeljuju i investiraju u ovu tehnologiju gajenja borovnice i jabuke, istakla je Milivojevićeva.

KOMENTARI

Molimo unesite Vaš komentar!
Molimo upišite Vaše ime ovde