Počeli su pripremni radovi u malinjacima, a kako bi izbegli uobičajene probleme, malinari su pozivali državu da posreduje u dogovoru sa hladnjačarima oko otkupne cene. Lane je bila do 600 dinara za kilogram, ali su zaradil samo oni koji su malinu u prvom talasu prodali velikim izvoznicima. Ostali su dobili upola manje, a ima još dosta onih još čekaju novac od hladnjača.
Malinari nastoje da se do 15. marta sa Ministarstvom poljoprivrede i hladnjačarima dogovore oko akontnu cenu kao i kredita za proizvodnju.
„Ne smemo dozovili sebi da ponovo idemo ca cenom od 1000 dinara i od 800 dinara, a onda dobijemo kontraefekat i budemo kolateralna šteta. Ako je neko davao cenu, nismo je mi davali nego neko iznad nas, a to je menadžment izvoza. Oni su formirali cenu otkupa i pogrešili, u svemu tome nismo dobili prave signale“, rekao je Božo Joković iz „AgroEko voća“ iz Arilja.
Mnogi hladnjačari su ostali dužni proizvođačima, pa od države traže zalog za nove kredite za isplatu dugova. Bez toga proizvođači ne mogu da krenu u proizvodnju.
„Sezona počinje već za dva meseca i moramo jako brzo da reagujemo kako bi proizvođači spremno ušli u početak vegetacije“, istakao je savetnik ministarke poljoprivrede Nenad Dolovac.
Rešenje za problem maline stručnjaci vide u udruživanju – po modelu italijanskih proizvođača jabuka koji su i akcionari hladnjača.
„Oni dobiju u vreme berbe 30 posto od cene, kasnije 35 i kada se proda ta jabuka onda se to sve deli, Hladnjačari su odvojeni od samih proizvođača“, naveo je prof. dr Zoran Кeserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Oko 95 odsto proizvodnje srpske maline se izvozi, najviše u Francuskoj i Nemačkoj. U 2022. godini izvezli smo za trećinu manje nego prethodne, ali je zbog visoke cene vrednost izvoza bio isti, preneo je portal Domaćinska kuća.
B. K.
