Stručnjaci kažu da su na zastupljenost sorti vinove loze na teritoriji Srbije presudan uticaj imali veliki vinarski sistemi, koji su sedamdesetih godina 20. veka podizali velike površine pod vinovom lozom, ali su, istovremeno, uticali na sortiment individualnih proizvođača od kojih su otkupljivali grožđe. Drugim rečima, tadašnja tendencija velikih vinarskih sistema da proizvode takozvana „masovna“ vina određivala je sortiment vinove loze.
Na sreću, pojava i razvoj privatnih vinarija i njihova orijentacija ka proizvodnji kvalitetnih vina, kao i sve veće znanje vinogradara i vinara doprineli su da se struktura sortimenta znatno promeni.
Doprinos tome pripisuje se i Zakonu o sadnom materijalu iz 2005. godine, lakša introdukcija i registracija velikog broja novih sorti i klonova , te državnim subvencijama za podizanje novih zasada pod vinovom lozom.
Uprkos ne malim promenama u izboru sorti, neprikosnoveno prvo mesto na listi najzastupljenijih i sorti koje se i dalje najviše sade i traže na Fruškoj gori jeste grašac ili italijanski rizling, kako smo je doskora zvali. N
Sve prisutnija orijentacija proizvođača je ka sadnji autohtonih i starih sorti rezultirala je time da na Fruškoj gori mogu da se nađu i furmint, kadarka, lipolist, bakator, medenac beli, tamjanika, sremska zelenika. Međutim, kako upozoravaju sami proizvođači vina, nestaje s ovih prostora stara sorta slankamenka. Može se sporadično naći u pokojem vinogradu u malim količinama.
U poslednje vreme primetan je prodor u vinski sortiment na Fruškogorju i introdukovanih sorti kao što su marselan, pti verdo, širaz, rebo… Svoje mesto pronalaze i sorte stvorene na Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, objavio je Dnevnik.
K. R.
