Vojvodina je poznata po svojoj multikulturalnosti u kojoj živi 26 nacija, a čuvena je i po svojoj bogatoj gastronomskoj ponudi. Jedan od najboljih proizvođača kulena je Karolj Horvat, iz Bačkog Petrovca po kome je ovo mesto poznato u celom svetu. „Proizvodnja kulena prisutna je već vekovima kod nas u porodici, pa ni ja kao muški potomak nisam mogao da budem izuzetak“, rekao je Horvat.
Svi proizvođači petrovačkog kulena primenjuju istu recepturu koja se ne menja vekovima. Međutim, većina njih ima neku svoju malu tajnu koja utiče na određene nijanse u ukusu, stepenu ljutine i slično. Po pravilu svi majstori biraju najkvaklitetnije vrste mesa i prirodne dodatke i takmiče čiji će kulen biti bolji.
„Meso za kulen uzima se od svinje starije od godinu dana i teže od 180 kilograma Bitno je da masnoća bude od 10 do 15 odsto, a najvažnija je da ishrana tovljenika bude od ječma koji se mešaa sa kukuruzom sojinom sačmom i pšenicom“, veli Horvat. Za pravljenje kulena koriste se svi delovi svinje uključujući i leđnu masnoću da ne bi bio suv. „Od začina koristim beli luk, kim, so, ljutu i slatku začinsku papriku. Zbog toga je pikantan i lepe crvene boje.Kada govorimo o paprici valja znati da nije važno odakle je već da se ona dobro očisti od peteljki i još bolje osuši.Ne sme se sušiti paprika koja je buđava jer se onda i kulen kvari“, objašnjava Horvat.
Slovački kulen ili Petrovska klobasa, kako nosi oznaku geografskog porekla proizvoda, specifičan je po mnogo čemu i veoma je tražen na tržištu.
„Koliko god da proizvedem nije dovoljno. Svake godine povećavam proizvodnju , ljudi me već dobro znaju, idem na dosta manifestacija,a redovno snabdevam stalne potrošače u Novom Sadu i Beogradu“, istakao je Horvat za Agronomski magazin.
B. K.
