Više od 20 stepeni u januaru i februaru dovelo je voće u fazu pupoljaka što ih čini veoma osetljivim na mraz, koji preti uprkos tome što je prognozirano proleće toplije od uobičajenog dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta savetuje da se voće od niskih temperatura zaštiti upotrebom antifrost sistema koji su delotvorni do minus sedam stepeni Celzijusa.
„Mi smo to koristili kod jabučastih voćnih vrsta, ali dobro je što smo krenuli i kod koštičavih. trešnje i kajsije. Mogu se koristiti vetroturbine, ubacivanje toplog vazduha, ali i primitivan način, korišćenje bala“, rekao je Keserović za RTS.
Naveo je da poljoprivrednici greše kada misle da će sa kasnocvetnim sortama izbeći izmrzavanja i napominje da je najbolje kombinovati rano cvetne i kasnocvetne sorte jer se nikada ne zna šta nas očekuje.
Upozorio je da onima koji u leto uđu bez gubitaka, borba sa posledicama klimatskih promena tek predstoji. Prema njegovim rečima, moraju se podizati zasadi sa protivgradnim mrežama, jer oni ne štite samo od grada, već i od visokih temperatura.
„Treba takođe razmišljati i o sortama. Postoji otpornost pojedinih sorti na opadanje plodova“, naglašava Keserović uz predviđanje da ćemo, uprkos svim izazovima, ove godine ubrati oko milion i 350 hiljada tona voća, 150 000 tona više nego lane.
Keserovioć najviše očekuje od šljive, jabuke i kruške jer im je vreme išlo naruku, a najugroženije su breskve i kajsije.
B. K.
