U Srbiji se konzumni krompir proizvodi na oko 25.000 hektara. Ukupna proizvodnja iznosi od 450.000 do 500.000 tona, dok je prosečna potrošnja po glavi stanovnika oko 50 kilograma, što znači da je našoj zemlji potrebno oko 250.000 tona za domaću potrošnju. Od ukupne proizvodnje 50.000 tona ide u preradu.
Preradom i konzervisanjem krompira u Srbiji se, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, bavi 18 kompanija, a ova delatnost obuhvata razne proizvode, od smrznutog pomfrita do čipsa i raznih grickalica koje se prave od krompira.
Ulaganje u proizvodnju krompira je skupo, minimalna investicija iznosi 5.000 evra po hektaru. Međutim, lošim čuvanjem, odnosno neadekvatnim skladištenjem, „ispari“ više od 70.000-80.000 tona krompira koji dehidrira i postane neuslovan, odnosno ne može da se koristi za dalju preradu.
Srbija je, prema rečima agroanalitičara, nekada bila zemlja krompira, dok je danas postala veoma zavisna od uvoza. Samo na godišnjem nivou u Srbiju se uveze od 12.000 do 15.000 tona pomfrita.
Loše rezultate u preradi i konzervisanju krompira potvrđuju i podaci bonitetne kuće CompanyWall, jer se ukupna dobit ove delatnosti za samo tri godine smanjila skoro deset puta.
U 2020. godini dobit svih firmi koje se bave preradom i konzervisanjem krompira iznosila je 109.575.000 dinara, dok je u 2022. rezultat poslovanja pao na 11.191.000 dinara. Veliki broj proizvođača kaže da je redukovao proizvodnju zbog visokih troškova energenata i đubriva, ali i nedostatka kvalitetnog semena.
Ipak, i pored svih problema nekoliko kompanija i dalje uspešno posluje. MNa prvom mestu liste najvećih u delatnosti prerade i konzervisanja krompira nalazi se preduzeće iz Čačka – Chips way, koje je prethodne godine ostvarilo EBITDA od 12.241.000 dinara, obkavio je portal Biznis rs.
B. K.
