Mada je sezona obećavala, a malina zvanično dostigla rekordnu cenu, za veliki broj proizvođača u Srbiji ona je i dalje samo slovo na papiru.
„Otkupljivači su prvo plaćali kilogram po 600 dinara, zatim 550, a sada nude 500 dinara“, izjavio je nedavno predsednik Udruženja proizvođača malina u Srbiji Dobrivoje Radović dodajući da je, iako je već kraj godine, do sada je plaćeno tek oko 40 odsto prodatih malina.
Dr Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za jagodasto voće iz Instituta za voćarstvo u Čačku rekao je za „Politiku“ da je situacija na svetskom tržištu maline prilično složena. A u Srbiji, smatra, postoje i konkretni razlozi za ovo što se trenutno događa.
„Jednostavno, hladnjačari nemaju novca. Banke već duže vreme ne plasiraju sredstva u biznis sa hranom, ne samo sa malinom, a proizvođači su naplatili samo manji deo predatog roda. Nedostatak novca je doveo do toga da pojedini hladnjačari trenutno prodaju „originale“ (neprebranu smrznutu malinu) po cenama daleko manjim od onih pisanih na otkupnim listovima u kampanji berbe“, rekao je Leposavić uz napomenu da ubuduće treba da proizvodimo ono što kupci u svetu traže, pre svega sorte „vilamet“ i „miker“ koje, da bi dobili na kvantitetu, ne treba mešati sa ostalim sortama.“
B. K.
