Iako je Srbija nakon usvajanja Zakona o zadrugama 2015. godine uložila dosta u revitalizaciju postojećih i osnivanje novih zadruga, mnoga rešenja koja bi tom obliku udruživanja olakšala pristup kreditima za obrtna sredstva i investicije još nisu zaživela, piše mesečnik Biznis i finansije.
Novim pravilima nije omogućeno vraćanje štedno-kreditnog zadrugarstva, jer se računalo na banke, ali pokazalo se da su kreditni uslovi zadrugama često nepristupačni, dok državni fondovi, koji su regulativom takođe predviđeni kao izvor finansiranja, nisu osnovani ni osam godina po donošenju zakona.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović rekao je da zadruge imaju otežan pristup tržištu kapitala, jer banke nisu spremne da pomognu, dok fondovi koji bi prema zakonu trebalo da se osnivaju na državnom, regionalnom ili lokalnom nivou još nisu zaživeli.
„Banke traže previše papira da bi odobrile kredit, a neke od njih zahtevaju da svako od članova dostavi dokumentaciju i garanciju iako ne pozajmljuju novac oni, nego zadruga kao pravno lice. Zamislite koliki bi to posao bio za zadrugu od, recimo, sto članova. Ipak, ima i slučajeva da zadruge imaju prohodnost, samo moraju da obezbede hipoteke koje se obično stavljaju na nekretnine, ali uz mnogo komplikovanije procedure nego za ostale privredne subjekte” objasnio je Mihailović.
ZSS je predlagao da se osnuju štedno-kreditne zadruge ili da se postojećim omogući takva funkcija, pa bi članovi mogli da podignu neki iznos i da isto toliko vrate, eventualno uvećano za minimalne troškove. Ali, zakonodavac to nije prihvatio, što je prema Mihailovićevom mišljenju posledica nerazumevanja, I neznanja.
Dodao je da se Savez uključio u inicijativu USAID-a koji je uradio stručnu analizu o štedno-kreditnim modelima( dva nemačka i jedan italijanski) kako bi se videlo koji je u Srbiji primenljiviji. Uradili su i uporedni pregled kako je štedno-kreditno zadrugarstvo regulisano u drugim zemljama, a krenuli su i sa lobiranjem.
B. K.
