U svetu je prošle godine bilo pod sukcokretom oko 28 miliona hektara, od kojih su čak tri miliona hektara zauzeli NS hibridi ili oni koji u sebi nose NS genetiku. S druge strane, na našim njivama seje se čak 80 odsto stranog semena suncokreta, te je i laiku očigledno da smo cenjeniji na svetskim njivama nego na domaćim.
Naša zemlja ima, prema podacima iz prošle godine, čak 223 registrovana hibrida uljarice, a od tog broja skoro polovina hibrida (117) proizvedena je na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad od nacionalog značaja.
„NS hibridi suncokreta su registrovani u 25 zemlje sveta. Domaća proizvodnja suncokreta čini jedan procenat svetske proizvodnje jer je na našim poljima lane posejano 280.000 hektara“, rekeo je za „Dnevnik“ dr Vladimir Miklič rukovodilac Odeljenja za suncokret na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad od nacionalnog značaja
Istovremeno, dr Miklič kaže da smo među deset najvećih svetskih proizvođača suncokreta, ukoliko se EU računa kao jedna celina.
„I po prinosima smo u evropskom vrhu. Ranijih godina imali smo prosečne prinose od 2,7 tona po hektaru, a sada još veće, tri tone po hektaru“, kaže Miklič.
Zašto onda na našim poljima imamo svega 20 odsto suncokreta posejanog semenom iz Srbije? Miklič ističe više razloga, ali napominje da cena nije u pitanju.
„Naše seme daje vrhunski prinos i kvalitet zrna. Takođe, uglavnom je najjeftinije na tržištu ili u rangu najjeftinijih, međutim nedovoljno je ulagano u marketing i nije bilo dovoljno promotera. Zato smo ove godine pojačali kampanju i očekujemo bolje rezultate“, rekao je Miklič.
B. K.
