Mada je vađenje šećerne repe počelo ranije nego proteklih godina, prve sedmice septembra, dosta ratara tek treba da krene u ovaj posao. Ali na osnovu onoga što je do sada odrađeno, može se reći da godina neće biti berićetna za sve ratare, pogotove ne za one koji su repu sejali u Sremu i Banatu. Na tim područjima je dosta trulog roda i na nekim oranicama se zato neće ni vaditi.
Tako će poljoprivrednici kojima je rod truo ostati bez uloženog novca u setvi, ali i bez podsticaja na koji su računali, 35.000 dinara po hektaru, koje je obećala država da će dati na kraju sezone za prinose veće od 50 tona po hektaru. Oni čiji prinos nije baš najbolji, sumnjaju da je razlog za pojavu truleži sušna klima, a možda i slabosti u primeni agrotehnike.
Dr Živko Ćurčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kazao je za Dnevnik da ćerepe biti u Bačkoj iznad prosečnih količina, od 70 tona do stotinu tona po hektaru, ali da u Sremu i Banatu ima dosta trule repe, i zato će prinosi biti neujednačeni.
Po njegovim rečima, bolesne repe ima i u Sloveniji, Mađarskoj Rumuniji, Nemačkoj, Francuskoj, pa će je biti manje u EU. Trenutno cena šećera je na svetskom tržištu na istorijskom maksimumu, pa tona košta 735 evra. Kod nas kilogram šećera je manje od evra, prodaje se za oko 105 dinara.
Ćurčić očekuje da dve kompanije Sunoko i Hellenic Sugar u četiri fabrike šećera u Crvenki, Vrbasu, Pećincima i Кovačici preradom repe dobiju između 300.000 do 400.000 tona šećera, i da će nam od tih količina biti dovoljno za domaće potrebe najviše 200.000 tona, pa ćemo ostatak prodati zemljama u okruženju.
B. K.
