Povodom sve većeg globalnog zagrevanja i loše klimatske prognoze za našu zemlju, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBARD) održale su onlajn radionicu „Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i vodne resurse u Republici Srbiji“.
Eksperti FAO-a prezentovali su trendove promena klimatskih varijabli, kao i projekcije za sledećih nekoliko decenija, Specijalista FAO za geoprostorne i klimatske promene, Tales de Olvil rekao je da visoke temperature izazvane globalnim zagrevanjem u Srbiji izazivaju sve veći broj sušnih dana i tropskih noći, što se umnogome održava na useve i vegetaciju, a samim tim i na čitav poljoprivredni sektor.
„Srbija je sve toplija u proseku se temperatura poveća od 0,29 do 0,48 stepena celzjusa po deceniji, a maksimalno povećanje ide do 0,82 stepena celzjusa“, naveo je Tales de Olvil.
Posledice globalnog zagrevanja na poljoprivredu i floru u Srbiji, kako je rečeno na radionici, mogu se sprečiti i ublažiti ukoliko se preduzmu mere za adaptaciju i izgradnju kapaciteta za čuvanje vode. Govornici su se složili da, ukoliko se voda od otopljnog snega i padavina čuva tokom cele godine za sušne periode nivo problema izazvanih visokim temperaturama bi se sveo na minimum.
B.K.
