Agroekonomista Milan Prostran izjavaio je za portal Biznis.rs da agrarni budžet za 2023. godinu treba da bude u skladu sa učešćem poljoprivrede u BDP-u Srbije, što znači barem 9,5 do 10 odsto republičkog budžeta.
Imajući u vidu da je za poljoprivredu ovogodišnjim budžetom izdvojeno 62 milijarde dinara, i još 16,5 milijardi preko rebalansa, Prostran je naglasio da bi u 2023. godini za agrar trebalo izdvojiti bar duplo više – oko milijardu evra. Ističe da bi minimum da poljoprivreda dobije „mesto kakvo zaslužuje“ bio da iznos bude u korelaciji sa njenim učešćem u bruto društvenom proizvodu zemlje.
Smatra da dosadašnji agrarni budžeti, veličine do pet odsto republičke kase, jednostavno nemaju nikakvu razvojnu komponentu niti govore o dugoročnoj razvojnoj politici, već da su se bavili „gašenjem požara“ umesto sistemskim rešenjima.
„Ukoliko se udeo agrarnog budžeta u republičkom budžetu za 2023. godinu ne poveća posledice po poljoprivrednu proizvodnju mogle bi da budu pogubne – od toga da poljoprivrednici neće koristiti dovoljno đubriva, da će biti lošija obrada zemljišta, koristiti manje kvalitetno seme i sadni materijal“, rekao je Prostran.
Mišljenja je da, uz povećanje udela agrarnog u republičkom budžetu, treba hitno usvojiti i sistemske zakone za podršku poljoprivredi.
„Prvi takav zakon trebalo bi da bude Zakon o regresiranju cene đubriva, semena, sadnica, sredstava za zaštitu bilja i goriva, čiji bi cilj bio smanjenje troškova u poljoprivrednoj proizvodnji“, rekao je Prostran.
Takođe Prostran je istakao da, osim Zakona o regresiranju cena, neophodno usvojiti dugoročan program obnove stočarstva Srbije, a treće ključno pitanje je i upravljanje obradivim zemljištem u vlasništvu države.
B. K.
