Pre petnaestak godina u Srbiji je bilo ribnjaka na oko 12.500 hektara, a danas ova proizvodnja zauzima svega oko 5.500 hektara, a količina ribe koja se proizvede drastično je opala. Velike glavobolje proizvođačima zadaju ribokradice, ali i troškovi za vodu. Uz to, podsticaji za ribarstvo su daleko iza onih koje imaju naši konkurenti u okruženju. Potrošnja ribe, takođe, opada, a najviša je upravo u vreme posta, pogotovo za Svetog Nikolu i Badnji dan, objavio je sajt RTS-a.
Da se proizvodnja ribe u Srbiji iz godine u godinu smanjuje potvrđuje i Aleksandar Stajčić, direktor DTD Ribarstvo iz Bačkog Jarka.
„Proizvodnja šarana je na rekordno niskom nivou, ali nažalost zbog visokih maloprodajnih cena ta količina bi trebalo da podmiri potrebe za šaranom tokom posta i praznika. Što se tiče proizvodnje pastrmke ona je na godišnjem nivou tolika da svaki stanovnik Srbije može da pojede jednu. To znači da sve ostale količine pastrmke uvozimo“, kaže Stajčić.
Proizvođači se žale da je u Ministarstvu poljoprivrede za ribarstvo zadužen samo jedan čoveka, a on ima i druga zaduženja. Takođe ističu da su subvencije od 10 dinara po kilogramu proizvedene i prodate ribe više nego skromne i da ih treba povećati.
B. K.
