Tražnja borovnice u svetu je u porastu. I Srbija prati taj trend, pa su se tako za poslednjih deset godina, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasadi pod borovnicom sa 200 hektara povećali na 2.500 hektara.
Iako svake godine broj hektara pod ovim voćem raste, proizvodnja često nije rentabilna. Jednoličan sortiment, niski prinosi i naposletku niska otkupna cena podstakli su savetodavce Poljoprivredne službe Beograda da na odabranom gazdinstvu naprave eksperiment – holandska tehnologija saksije i supstrat na 40 ari zaštićenog prostora, prenosi RTS.
„Na sto kvadratnih metara plastenika možemo da stavimo sto biljaka. Prinos koji možemo da dobijemo iznosi četiri kilograma po jednom žbunu, odnosno 4.000 kilograma plodova visokog kvaliteta u premijum ekstra klasi“, izjavila je Radmila Koprivica iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd.
Plastenik i kontrolisani uslovi proizvodnje ne samo što skraćuju period berbe i utiču na povećanje prinosa, već omogućavaju ranije zrenje, odnosno berbu borovnice. Kada se prodaje roba koja u tom trenutku na tržištu nedostaje, otkupna cena bude i dvostruko viša od sezonske, tvrde stručnjaci.
B. K.
