Živinarstvo u Srbiji jedan je od ključnih segmenata domaće poljoprivrede i prehrambene industrije, ali se poslednjih godina suočava sa brojnim izazovima – od rasta troškova stočne hrane i energenata do promena u potražnji i sve strožih regulativa
Ipak, uprkos tržišnim turbulencijama ovaj sektor beleži stabilan rast, a pojedine kompanije uspešno unapređuju proizvodnju, uvodeći moderne tehnologije i standarde kvaliteta.
Firme koje se bave uzgojem živine u Srbiji iz godine u godinu beleže sve veću dobit, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall koje je obvjavio portal Biznios rs. Tako je u 2021. godini ukupna dobit iznosila 660,7 miliona dinara, da bi godinu dana kasnije bila na 1,5 milijardi dinara, a u 2023. godini je dostigla 2,5 milijarde dinara.
Na listi najuspešnijih preduzeća u ovoj delatnosti na prvom mestu, prema ukupnoj dobiti u 2023. godini, nalazi se kompanija „Agro-Đole“ iz Jagodine, sa 428.783.000 dinara i 130 zaposlenih. Iza njih nalazi se „Robin doo“ iz Glibovca, čija je dobit u 2023. iznosila 92,7 miliona dinara, a podaci pokazuju da su u istoj godini imali 55 zaposlenih.
Miroslav Đurđević iz porodične firme „Jaje Produkt“ iz Čeneja,kaže da cena žitarica direktno utiče na njihov posao, odnosno profit, i da je ona prilično porasla u proteklom periodu.
„Naša firma ima 6.000 tona skladišnog kapaciteta i tokom žetve otkupimo žitarice po povoljnijoj ceni, što doprinosi da nemamo velikih proizvodnih problema“, objašnjava Đurđeević i dodaje da imaju ukupno 115.000 koka nosilja, u tri objekta.
Đurđević ističe da jaja ne mogu da izvoze u zemlje Evropske unije, jer im to ne dozvoljava zakon, ali ukazuje i na visoku cenu ove namirnice.
„Mi radimo isključivo za domaće tržište. Povremeno izvezemo deo proizvodnje u Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu, ali nemamo toliko jaja da zadovoljavamo domaće tržište. Pritom, mi prodajemo jaja za 10-11 dinara u veleprodaji, dok su ona u prodavnicama 23-24 dinara što je najveća trgovačka marža“, kaže Đurđević.
On navodi da uzgoj živine i proizvodnju jaja prilagođavaju tehnologiji i novim standardima, te da su konkurisali za IPARD program, ali još uvek nemaju odgovor. Ipak, ističe da država ne pomaže ovu delatnost onako kako bi trebalo.
B. K.
