Za poljoprivrednike koji nemaju svoja obrtna sredstva opcije su – avansno zaduživanje kod organizatora proizvodnje ili uzimanje (ne)povoljnih kredita banaka
Relativno blaga zima ubrzala je pripreme kao i radove na planiranju i ugovaranju setve jarih kultura. Kakve će još vremenske (ne)prilike biti ostaje da se sačeka kraj marta, ali evidentno je da poljoprivrednici već uveliko kalkulišu i prave planove setvene strukture na svojim ili njivama pod zakupom.
Procene stručnjaka su da će kukuruz biti zasejan na oko milion, suncokret na 240.000 a soja na 250.000 hektara, dok najmanje interesovanje poljoprivrednika vlada za šećernu repu, pa se očekuje da će se pod slatkim korenom umesto uobičajenih 50.000-60.000 naći svega 30.000 hektara.
S obzirom na lanjsku sušnu godinu i niske prinose, ratarima će svakako najveći problem biti da pronađu najpogodniju računicu za finansiranje prolećnih radova.
-Uoči najvažnijeg posla u godini, pred poljoprivrednicima koji nemaju dovoljno obrtnih sredstava je vrlo težak zadatak. Mogu da se za repromaterijal avansno zaduže kod zadruga ili organizatora proizvodnje ili uzmu (ne)povoljne kredite banaka. I u jednom i drugom slučaju su dužnici, a na njima je da procene svoje mogućnosti i donesu najispravniju odluku, kaže za AgroFin Petar Radić, savetnik za proizvodna pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine.
Pomoćnik ministra poljoprivrede dr Nenad Katanić na skupu „Dobar dan domaćine“ u Novom Sadu rekao je da će poljoprivrednicima subvencije od 4.000 dinara koje im sleduju za biljnu proizvodnju stići pre početka setvenih radova, odnosno najkasnije do 1. aprila. Uz to, po u međuvremenu donetoj uredbi Vlade Srbije, imaju pravo i na 60 litara subvencionisanog dizel goriva po hektaru, do najviše 20 hektara.
-Svesni smo da to za velike proizvođače nije velika pomoć, ali za male svakako puno znači ušteda na gorivu od 1.200 dinara po hektaru. Država čini sve da im maksimalno pomogne kako bi se što manje zaduživali, a istovremeno uspeli da uspešno zasnuju planiranu proizvodnju, rekao je Katanić.
U jednoj od najboljih zadruga u Vojvodini – OZZ Bečej, koja okuplja više od 400 kooperanata, kažu da će predstojeća setva za sve ratare biti dosta teška. Najviše zbog slabijeg lanjskog roda i niske cene ratarskih kultura.
-Već sada tvrdim da će biti problema sa finansiranjem prolećne setve na odloženo. Sve cene repromaterijala, sa zaduženjem za jesen, dobili smo izražene u evrima i one su između 15-20 odsto veće nego kad bi se, da su mogućnosti poljoprivrednika takve, platilo u ovom momentu, kaže za naš portal Miroslav Glavaški, direktor OZZ Bečej, izražavajući bojazan da će veoma mali broj proizvođača moći sam da finansira prolećne radove u poljima.
Mladi poljoprivrednik Saša Atanacković iz Turije obrađuje oko 50 hektara zemlje i već godinama, poštujući plodored, uglavnom seje pšenicu, kukuruz i soju koja je na njegovim parcelama lane najviše stradala od suše. Do sada je, veli, uspevao da sam finansira sve setvene radove, ali ovog puta moraće, mimo svoje volje, da se zaduži.
-Nešto repromaterijala već sam uzeo „na odloženo“ preko zadruga u Srbobranu i Turiji. Sada ću, hteo – ne hteo, biti prinuđen da podignem i kratkoročni kredit kod neke od banaka koja bude dala najpovoljnije uslove otplate, kaže za AgroFin Atanacković.
Imajući u vidu kakva je situacija u poljoprivredi, banke su u odnosu na ranije godine izašle sa opštim, ali i specijalnim ponudama za finansiranje prolećnih radova poljoprivrednika. Uslovi kreditiranja razlikuju se od banke do banke, sve u zavisnosti od obima i visine zaduženja.
-Poljoprivrednicima za prolećnu setvu odobravamo povoljne kredite, a maksimalan iznos određen je kreditnom sposobnošću gazdinstva. Poljoprivrednici, po svom izboru, mogu da izaberu tip kredita prema vrsti proizvodnje, kaže za naš portal Čedomir Tomčić, stručni saradnik za oblast poljoprivrede filijale NLB Banke u Novom Sadu, i napominje da se preuzeti kredit za repromaterijal vraća nakon godinu dana.
