Značajan rast svetske tražnje, pogotovo u Kini koja obnavlja stočni fond nakon velikog pomora svinja, uticaće na cenu kukuruza na jesen i proleće
Ratari koje u septembru i oktobru očekuje berba kukuruza, isto kao i lane, opravdano strepe zbog iznenadnog pada otkupne cene žutog zrna na 120 evra po toni. Kukuruz je, po podacima novosadske Produktne berze, krajem avgusta cenovno pao na najniži nivo od novembra 2011. godine. Svi ugovori za kukuruz starog roda, usled najavljenog očekivanog dobrog ovogodišnjeg prinosa, zaključeni su po jedinstvenoj ceni od 14,70 dinara za kilogram bez PDV-a.
Bivši direktor novosadske Produktne berze, sada agroanalitičar Žarko Galetin smatra da početna cena novog roda kukuruza upravo iz tih razloga neće biti veća od 14 dinara kilogram bez uračunatog poreza na dodatu vrednost.
-Na lošiju startnu otkupnu cenu „žutog zlata“ bez sumnje umnogome utiče najava dobrog roda, ali već duže vreme isto tako solidna ponuda kukuruza i snabdevenost svetskog i regionalnog tržišta, kaže Galetin, dodajući da je u ovom momentu nivo svetskih zaliha kukuruza na petogodišnjem minimumu.
Galetin preporučuje proizvođačima da, ako su ikako u mogućnosti, kukuruz smeste u ambare na sušenje ili lageruju, a u nekom periodu pred kraj godine ili na početku sledeće, a najbolje na proleće 2020, prodaju.
-Cena kukuruza će, kako vreme od žetve bude prolazilo, sve više rasti. Velika je verovatnoća da na zimu otkupna cena dostigne 17 ili čak više dinara za kilogram, veli Galetin i napominje da našim proizvođačima može da ide naruku poslednjih meseci značajan rast svetske tražnje, pogotovo u Kini koja obnavlja stočni fond nakon velikog pomora svinja od afričke kuge.
Da podsetimo, ove godine pod kukuruzom je posejano nešto više od 950.000 hektara. Ukupan rod, po proceni stručnjaka, mogao bi da iznosi blizu osam miliona tona, a prosečan prinos po hektaru kretaće se u rasponu 5,5 – 6.8 tona.
TRI MILIONA TONA ZA IZVOZ
Da li ćemo imati dovoljno kukuruza za naše potrebe i izvoz?
-Kukuruza će svakako biti dovoljno za nas, a u izvoz bi, ako se berba završi na vreme i bez velikih teškoća sa vremenom, moglo da ide, u zavisnosti od kvaliteta, najmanje tri miliona tona, kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije“ i dodaje da se većina proizvođača i ove godine opredelila za sorte i hibride domaćih kompanija koje su se u sušnim mesecima i na visokim temperaturama pokazale mnogo bolje od stranih.
