Rejonizacija ključna za subvencije u voćarstvu

Foto: Pixabay

Najveći izazov u sprovođenju projekta biće podsticajne mere države

U odnosu na donedavno višegodišnju stagnaciju cena ratarskih proizvoda, voćarstvo se poslednjih pet godina pokazuje kao veoma profitabilna grana poljoprivrede. Jabuka, malina i borovnica, donekle i šljiva, postali su naši glavni izvozni aduti koji proizvođačima, ali i državi, godišnje donesu blizu 700 miliona evra deviznog priliva. Ekspanziji voćarske proizvodnje najviše je svakako doprinela primena novih naučnih saznanja i plantažni uzgoj, ali i podsticaji države za ulaganje voćara u kvalitetan sadni materijal, sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže…

U nedavno publikovanom Nacionalnom programu za preporod sela Srbije, obznanjeno je da voćnjaci u Srbiji zauzimaju 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto od ukupnog poljoprivrednog zemljišta. S obzirom na povoljne zemljišne i klimatske uslove, to je mali procenat iskorišćenosti, a dodatna teškoća je što je nemali broj voćnih zasada podignut na neodgovarajućim zemljištu. To je, uz klimatski faktor, jedan od ključnih razloga zašto pojedine voćne vrste, uprkos ulaganjima i agrotehničkim tretmanima, godinama ne daju očekivan prinos i imaju loš kvalitet ploda.

Upravo iz tih razloga, pre tri godine Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je projekat rejonizacije voćarske proizvodnje čiji nosioci su Poljoprivredni fakultet u Novom Sadi i čačanski Institut za voćarstvo. Projekat je u završnoj fazi i do kraja godine trebalo bi da, sa predlozima i preporukama, bude prosleđen Ministarstvu poljoprivrede.

-Projekat je, uprkos brojnim teškoćama, uspešno sproveden multidisciplinarnim pristupom. Koncept rejonizacije obuhvatio je temeljnu i sveobuhvatnu analizu zemljišnih, klimatskih topografskih i biotičkih faktora. Dobijeni rezultati poslužili su da definišemo koje su voćne vrste kao sorte najpodesnije za određene rejone, a u okviru njih i podrejone, kaže prof. dr Zoran Keserović, član projektnog tima, uz napomenu da je za voćare pravilan izbor lokaliteta za pojedine voćne vrste veoma važan kako bi voćke maksimalno ostvarile svoj genetski potencijal i dale zdrav plod.

Keserović navodi da će za sve one bave voćarskom proizvodnjom, ali i za Ministarstvo poljoprivrede, najveći izazov u sprovođenju rejonizacije biti podsticajne mere države.

-Subvencije i finansijsku podršku od države mogu da očekuju samo voćari koji svoju proizvodnju budu zasnovali u rejonima u kojima, po projektu, postoje svi uslovi za određene voćne vrste. Tako na primer, niko neće braniti proizvođačima da gaje maline u Vojvodini, ali oni unapred moraju da znaju da neće moći da računaju na benefite države za takvu vrstu proizvodnje. Jer, utvrđeno je da malina sa svojim genetskim potencijalom i agroekološkim karakteristikama, visoke i redovne prinose može da ostvari samo na određenoj nadmorskoj visini i u specifičnim klimatskim uslovima, istakao je Keserović.

Komentari