Crni luk i krompir, među najprodavanijim poljoprivrednim proizvodima, imaju najbrži tempo rasta cena u poslednje dve godine, ne samo u Srbiji već i u regionu. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) na beogradskim pijacama ove namirnice se prodaju po ceni od najčešće 120 dinara za kilogram. To je ujedno i najviša cena u odnosu na tržnice u ostalim većim gradovima Srbije.
Proizvođačke cene poljoprivrednih proizvoda dostizale su rekordne iznose od pandemije, a samo od decembra 2022. u odnosu na isti mesec 2021, povećane su za 32,1 odsto, objavio je nedavno RZS.
I dok je, prema statističkim podacima, cena povrća u tom periodu generalno u proseku pala za nešto manje od jednog procenta krompir je poskupeo za čak 47 odsto. U Srbiji je ovakvo stanje primetno još od 2021. kada je poskupljenje za godinu dana bilo još drastičnije. Tada je krompir bio apsolutni rekorder u rastu cena čak i u poređenju sa mlekom i jajima čije su cene još mirovale da bi u međuvremenu zabeležile takođe visok rast.
Stručnjaci su tada objasnili da se situacija menja posle hiperprodukcije 2020. kada su proizvođači, nezadovoljni minimalnim otkupnim cenama, smanjili proizvodne površine za oko 15 procenata.
Kako prenosi „Agromedija”, krompir iz domaće proizvodnje u 2020. tokom zime i proleća 2021. imao je izuzetno nisku cenu od najviše 15 dinara za kilogram prema proizvođačima, a na veliko se prodavao i za manje od 10 dinara, što je bilo znatno manje od cene koštanja.
Prema informacijama iz 2021. Srbija je krompir mahom uvozila iz Francuske, Belgije, Holandije i Nemačke – četiri vodeća evropska proizvođača koji imaju i najveće tržišne viškove. Veliki deo evropskih država ima deficit u krompiru što dovodi do rasta tražnje.
B. K.
