Težak put do evropskog modela zadruga

Foto: Pixabay

Složene zadruge najkraći put do formiranja kooperativa poput onih u Sloveniji, Austriji, Italiji, Francuskoj…

Za nešto više od dve godine u Srbiji je formirano 500 novih zadruga. Sa državnog vrha pokrenuta i podržana akcija „500 zadruga u 500 sela“ za relativno kratko vreme, uprkos izvesnom skepticizmu, bez sumnje dala je prve početne rezultate. Kroz do sad raspisane konkurse uloženo je 1,7 milijardi dinara u obnovu zadruga i zadrugarstva, a nedavno je završen i treći poziv zadrugarima za dodelu bespovratnih sredstava. Rezultat jeste podatak da je broj od oko 1.500 (ne)aktivnih zadruga, za relativno kratko vreme povećan za 30 odsto, a trend rasta je na uzlaznoj putanji. Posebno je značajno što je akcenat dat na nerazvijene sredine, u pasivnijim krajevima jugoistočne Srbije, gde je poslovno povezivanje takozvanih malih poljoprivrednika ne samo korisno već i više nego neophodno.

Probuđeni duh zadrugarstva svakako može da raduje s obzirom da su zemljoradničke zadruge, što je nesporno, najveće žrtve tranzicije u srpskom agraru. Razvlašćene, s nerešenim statusom imovine, devastirane, dezorijentisane, godinama su poslovale u takozvanom „pravnom vakuumu“ i kada su seljaku najviše trebale u (post)tranzicionom stanju u kojem se, između ostalog, našla i poljoprivreda, bile su najmanje logistička podrška. Prisetimo se da se više od 20 godina čekalo na novi Zakon o zadrugama pa je ideja zadrugarstva, sticajem nametnutih okolnosti, umesto afirmacije došla u poziciju negacije i bukvalno borbe za goli opstanak.

Sada kada je država čvrsto stala iza projekta obnove starih i formiranja novih zadruga, prekretnica za zadrugarstvo je neminovna. Pitanje se nameće samo po sebi: kakva je danas, na početku 21. veka, zadruga potrebna srpskom seljaku? Jedno je sigurno – svakako ne onakva kakva je, proizvodno i organizaciono, bila ustrojena u posleratnoj Jugoslaviji. Vreme u kojem živimo preferira modernu zadrugu evropskog kroja koja donosi finansijsku i tržišnu sigurnost kako njoj samoj, tako i svakom njenom članu. Od svakog zadrugara se istovremeno traži preuzimanje obaveze da sopstveni, kao i zajednički zadružni proizvod bude sertifikovan, deklarisano kvalitetan i konkurentan, bez razlike da li je u pitanju oblast voćarstva, povrtarstva, stočarstva… Takav pristup zadrugarima, dugoročno, garantovano donosi siguran plasman i profit, a uz pomoć izvoznika i proboj na moćno evropsko, kao i sva druga tržišta.

Koncept moderne evropske zemljoradničke zadruge već se razvio u Sloveniji i Hrvatskoj, takođe s nemalom novčanom potporom države i evropskih fondova. Rezultati su već vidljivi, a kod nas se pravi efekti tek očekuju u narednim godinama. Na obnovi zadrugarstva treba biti uporan i istrajan, a na putu izgradnje evropske zadruge paralelno i do kraja mora da se reši pitanje zadružne imovine, šta je čije, pa tek onda da se krene iz početka. Država je sa procesom restitucije, koji traje već sedam godina, dužna da vrati zemlju bivšim vlasnicima i njihovim potomcima. Postupak je to koji traje, ali pokazalo se u brojnim slučajevima da su zadrugari samo korisnici zadružnog zemljišta, ali ne i njeni titulari, što je neophodno “raspetljati” i imovinsko-pravno rešiti.

Izgradnja evropskog modela zadruge takođe zahteva da se jasno profiliše koncept i model formiranja složenih zadruga. Ključno pitanje koje, po mišljenju eksperata zadrugarstva, treba razrešiti je uključivanje poljoprivrednika, odnosno zadrugara u odgovarajući oblik vlasništva nad skladišnim i prerađivačkim kapacitetima. Povezivanjem više zadruga kroz proizvodnju, preradu, istraživanje kvaliteta agrarnih proizvoda i tržišta, one stiču legitimitet za izvoz i samim tim i samostalnost u radu. Kao obrazac takvog organizovanja može da posluži iskustvo već postojećih složenih zadruga i kooperativa u Sloveniji, Austriji, Italiji, Francuskoj… koje godinama stabilno rade i posluju.

PODSTICAJI I IPARD PROGRAM

Malim i srednjim proizvođačima, koji su do sad na zahtevnom tržištu sve teže opstajali i opstaju, pruža se šansa da udruženi kroz zadruge ponovo postanu nosioci poljoprivredne proizvodnje i razvoja u svojim sredinama. Ide im naruku i to što ih država, konkretno Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, uključuje u sve podsticajne mere kao i IPARD program.

Komentari