Zadrugarima i po 100.000 evra

Foto: 123RF

Udruživanje poljoprivrednika, posle decenija zanemarivanja, postalo važan državni projekat

Zadrugarstvo se, sudeći prema najavama ministra zaduženog za regionalni razvoj Milana Krkobabića, u Srbiju vraća na „velika vrata“. Srbija bi, kako je ovaj ministar više puta najavio, u razvoj zadruga i oživljavanje sela na taj način, u ovaj projekat trebalo da uloži ozbiljna sredstva. Prema najnovijim podacima, postojeće zadruge bi, za razvojne programe mogle da dobiju i do 100.000 evra, dok je za osnivanje novih zadruga predviđena pomoć i do 50.000 evra.

Novac koji bi zadruge mogle da dobiju, kako objašnjava Krkobabić, namenjen je isključivo za unapređenje finalnih faza prerade, za kupovinu osnovnih sredstava poput višegodišnjih zasada i osnovnih stada, neće se koristiti za pokriće gubitaka i „silne dubioze“ koje postoje u pojedinim zadrugama.

Milan Krkobabić, Foto: mc.rs

– Planiramo da, u saradnji s Nacionalnom službom za zapošljavanje omogućimo zadrugama da zaposle najmanje po jednog mladog stručnjaka – agronoma ili inženjera poljoprivrede – objašnjava Krkobabić. – Zarade ovih mladih ljudi finansiraće Vlada Srbije, tako da oni neće biti na teretu zadruga, a o dodeli sredstava zadrugama odlučivaće posebne komisije. U njima, međutim, prvi put dominantnu ulogu neće imati ljudi iz ministarstava, već će tu biti predstavnici nadležnih ministarstava, Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine, Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, i poljoprivrednih fakulteta.

Pitanjem organizovanja poljoprivrednika, ali, na moderan način, treba napomenuti, i pre najava ministra Krkobabića, bavila se i novosadska kompanija „Agroposrednik“, koja je već formirala internet servis nazvan „e-Kooperativa“, kroz koji se poljoprivredni proizvođači, registrovana poljoprivredna gazdinstva, zadruge, preduzetnici, mala i srednja preduzeća iz oblasti agrara mogu udružiti i obavljati trgovinske i druge poslove.

– Mi nismo nakupci a ni preprodavci, već posrednici čiji je cilj da poljoprivrednicima obezbede proizvode i usluge po što povoljnijim cenama, a prodavcima što bržu prodaju i veći obrt, kroz „onlajn“ organizovanje – kažu u „Agroposredniku“. – Pod sloganom „Poljoprivrednici zajedno do uštede” okupljamo poljoprivrednike iz Srbije u “onlajn” poljoprivrednu zajednicu preko koje će članovi brže i jednostavnije ostvarivati svoje poslovne interese.

I Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, napominje kako je svaki vid organizovanja poljoprivrednika koji dovodi do ukrupnjavanja ponude i lakše nabavke repromaterijala dobrodošao, ali upozorava kako je Srbija, tek posle gotovo dve decenije čekanja, krajem 2015. godine, dobila novi Zakon o zadrugama.

Branislav Gulan, Foto: Privatna arhiva

– Ovaj propis nije uneo velike promene u srpsko zadrugarstvo, odnosno, promene koje je uneo su samo kozmetičke – jasan je Gulan. – Napravljeni su samo prvi koraci u vraćanju neopravdano oduzete imovine a seljacima su ukinute štedno-kreditne zadruge i niz drugih privilegija koje uživa 800 miliona zadrugara u svetu, organizovanih u čak 750.000 zadruga.

Zadružni poslenici, kako kaže Gulan, objašnjavaju da je do toga došlo jer su zakon pisali ljudi van zadrugarstva, ali i time da je u zakon uključeno veoma malo predloga sa tri velike javne rasprave u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

– Razvoj sela danas mogu da ponesu jedino zadruge i mala i srednja preduzeća koja bi zapošljavanjem mladih stručnjaka obezbedila kritičnu masu kadrova za brži transfer tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih delatnosti – jasan je Gulan. – Samim tim, smatram da je dragoceno što se na ovaj način, kroz državne institucije podstiče udruživanje poljoprivrednika na pravi način.


PRVI U BAČKOM PETROVCU

Foto-Pixabay

Prva zadruga na teritoriji današnje Srbije, kako su zapisali istoričari, osnovana je u Bačkom Petrovcu 1846. godine. Prva kreditna zemljoradnička zadruga osnovana je 1894. u selu Vranovu, kod Smedereva, a već sledeće godine osnovan je Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, a tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao ovu oblast. Do 1900. godine, u Srbiji je bilo više od 650 zadruga, a osnivane su kao odbrana od zelenaša i osiromašenja seoskog stanovništva. Pred Prvi svetski rat u Srbiji je radilo više od 800 ovih udruženja, a neposredno pred Drugi svetski rat bilo ih je više od 3.500.

(Tekst objavljen u časopisu AgroFin br. 2 u junu 2017)

Komentari