Zalivanje „isplati“ sušna godina

Foto: Pixabay

Za navodnjavanje pogodno 3,6 miliona hektara, ali, usevi se zalivaju tek na manje od jednog procenta ovih površina. Ulaganje u sistem za navodnjavanje isplati se već posle jedne sušne godine

Iza nas je ostala 2017. godina, koju će poljoprivrednici dobro pamtiti kao još jednu u nizu godina sa malo padavina, a samim tim i smanjenim prinosima. Statističari još uvek proračunavaju štetu koju je suša ostavila, a mnogi je porede sa katastrofalnom 2012. godinom, kada je šteta dostigla 2,1 milijade dolara, odnosno, oko 1,7 milijardi evra.

Stručnjaci za navodnjavanje, međutim, ističu kako je do smanjenih prinosa došlo, dobrim delom, i našom greškom, jer bi, da je, nekim slučajem, tih 1,7 milijardi evra „preventivno“ utrošeno za zalivne sisteme, Srbija bi danas zalivala oko 600.000 hektara oranica i na njima opasnost od ove katastrofe ne bi osetila.

Ovakve, loše godine, uticale su, kako stvari stoje, i na ministarstvo poljoprivrede, koje na konkursima izdvaja značajna sredstva za podršku poljoprivrednicima prilikom nabavke sistema za navodnjavanje, a pominje se, sve češće i elektrifikacija njiva, kako bi se troškovi navodnjavanja dodatno smanjili.

I pored ovih mera, međutim, kako upozoravaju stručnjaci, Srbija je na jako niskoj poziciji u Evropi po površinama koje se navodnjavaju. Kako objašnjava prof. dr Mićo Škorić, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, u Vojvodini se navodnjava najviše 100.000 hektara, a u centralnoj Srbiji, površine su još manje.

– Ako se uzme u obzir da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, od kojih je za navodnjavanje pogodno 3,6 miliona hektara, jasno je koliko je malo pod zalivnim sistemima – navodi Škorić. – Sistem za navodnjavanje jednog hektara košta oko 3.000 evra, a njegovo postavljanje u „redovnoj“ godini, garantuje povećanje prinosa za oko trećinu.

Pre velikog ulaganja u sisteme za navodnjavanje, međutim, kako ukazuje Škorić, morala bi se uraditi detaljna strategija razvoja poljoprivrede, koja bi predvidela povećanje roda.

– Neophodno bi bilo i povećanje kapaciteta prerađivačke industrije, a takođe i porast stočarstva, kako bi se apsorbovao višak ratarskih proizvoda – navodi Škorić. – Pošto navodnjavanje podrazumeva i drugu žetvu, to bi iz zemljišta izvlačilo daleko više hraniva, pa bi, i zbog toga, odnosno, zbog korišćenja stajnjaka, stočarstvo dobilo na značaju…

Na isplativost ulaganja u navodnjavanje, pažnju je, još pre pet godina skrenuo i Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe“, koji je tada poredio prinose na dva poljoprivredna dobra u sastavu grupe.

– Na poljoprivrednom dobru „Đuro Strugar“ u Kuli zalivamo 2.500 hektara, i tamo će prosečan prinos kukuruza biti oko 13 tona – precizirao je tada Kostić. – Sa druge strane, na našem dobru u Inđiji, koju je suša baš pogodila, prinos će teško dostići tri tone. Razlika u prinosu je, samim tim, 10 tona, odnosno, izraženo u novcu, 2.200 evra. Ovo, konkretno, znači da jedna loša godina, praktično, može da isplati sistem. Međutim, prve korake u tom pravcu trebalo bi da uradi država. Privreda hoće da investira, ali, neophodan je prvi korak države.


JASNA RAČUNICA

Foto: Pixabay

Značaj navodnjavanja, u praksi svake godine proverava i Milorad Jakšić, povrtar iz Begeča, koji na 10 hektara gaji šargarepu, peršun i paštrnak.

– Srećom, pa na svakoj njivi imam bunar, i mogu da zalivam useve – kaže Jakšić. – Da mi nema sistema za navodnjavanje, koji, evo, rade bez prekida i troše tonu dizela mesečno, ne bih imao šta da prodam.

Kopanje bunara dubine 20 metara, koje koristi oko pet godina, Jakšića je koštalo oko 500 evra.

– Sistem za navodnjavanje sa agregatom je oko 24.000 evra – precizira Jakšić. – Investicija jeste velika, ali, ni jednog momenta nisam zažalio zbog nje. Da mi tih sistema sada nema, ne znam da li bih uopšte imao šta da vadim iz zemlje, kad Sunce pokaže zube. Svo povrće bi propalo od suše. Ovako, tada ne samo da imam povrće, već imam i dobru cenu…


VIŠEGODIŠNJI ZASADI

Nadu u promenu stanja po pitanju navodnjavanja, uliva to što gotovo svi novi zasadi, pre svega voća i višegodišnjih biljaka, imaju svoje sisteme za navodnjavanje – kaže Škorić. – Ovi sistemi su u pravilu savremeni, i ne rasipaju vodu. Nadam se da će takvih primera biti više.

Komentari