Između dva pravna lica
Kratak serijal tekstova o novom modelu funkcionisanja robne berze u Novom Sadu, a u kontekstu novog Zakona o robnim berzama, nastavljamo tekstom o konkretnom primeru trgovanja između dva pravna lica na berzi. Ovaj tekst je edukativnog karaktera pa će, pogotovo u delovima koji sadrže matematička izračunavanja zahtevati dodatnu koncentraciju i pažnju čitaoca.
Pre svega, da napomenemo nekoliko pretpostavki: Prva pretpostavka je da se radi o pravnim licima sa istim poreskim tretmanom, što znači da se nalaze u sistemu PDV-a. Sledeća pretpostavka je da su pomenuti učesnici u trgovanju članovi berze (iznos članarine je predviđen tarifnikom „Produktne berze“ koji možete videti na sajtu berze). Najzad, pretpostavimo da će predmet trgovanja biti 100 tona merkantilne pšenice SRPS kvaliteta sa avansnim plaćanjem, isporukom po uplati na paritetu fco prodavac utovareno u vozilo kupca (tzv EXW paritet). Cena pšenice je 20,00 din/kg bez PDV-a.
Prvi korak koji svaki od učesnika u trgovanju treba da preduzme (pošto je postao član berze), a reši da trguje na berzi, jeste da uplati garantna sredstva. Svrhu garantnih sredstava smo opisali u prethodnom tekstu. Iznos garantnih sredstava se utvrđuje u procentualnom iznosu od robe do robe. U konkretnom slučaju, iznos garantnih sredstava za pšenicu je 2,00% od vrednosti transakcije. Učesniku u trgovanju je prepušteno da sam odluči koji će iznos garantnih sredstava položiti na namenski račun garantnih sredstava. Ako učesnik u trgovanju očekuje nivo trgovanja na berzi u nekom narednom periodu od oko 1.000 tona, uplatiće 440.000,00 dinara u garantni fond. Obračun: 1.000.000 kg pšenice x 22,00 din/kg (20,00 din/kg + 2,00 din PDV) x 2,00% garantnih sredstava = 440.000,00 dinara. Da pojasnimo konkretnu situaciju: za posao od 100 tona konkretnog posla učesik u trgovanju ima obavezu uplate garantnih sredstava od 44.000,00 dinara, ali pošto pretpostavlja da će obaviti trgovanje od 1.000 tona u nekom narednom periodu, njemu će posle obavljenog trgovanja od 100 tona, ostati na računu garantnih sredstava još 396.000,00 dinara za buduće trgovanje. Naravno učesnik u trgovanju je mogao uplatiti i samo iznos od 44.000,00 dinara za pojedinačni posao, pa da po svakom pojedinačnom poslu uplaćuje predviđeni iznos garantnih sredstava. Još jedna bitna napomena je da se garantna sredstva mogu položiti i u vidu bankarske garancije.
Pošto su uplaćena garantna sredstva, član berze (pretpostavimo prodavac) ispostavlja Nalog za prodaju 100 tona pšenice po ceni od 20,00 din/kg bez PDV-a. Prvo broker, a potom i kontrolor berze, vrše formalnu kontrolu naloga. Pošto je nalog ispravan, vrši se njegova kotacija. Ukoliko se svi elementi Naloga prodaje preklope sa Nalogom kupovine dolazi do „uparivanja“ naloga što podrazumeva da su svi elementi naloga u pogledu količine, cene, kvaliteta i pariteta (mesta utovara) usaglašeni.
Naredni korak je upravo još jedna suštinska razlika u odnosu na prethodni sistem. Naime, kupac uplaćuje vrednost robe na namenski račun Berze, a berzansku proviziju na tekući račun Berze. Razlika između namenskog i tekućeg računa berze jeste što sredstva sa namenskog računa služe samo u svrhu plaćanja robe dobavljaču i ni za jednu drugu svrhu, dok je tekući račun berze poslovni tekući račun „Produktne berze“.
Iznos sredstava za uplatu na namenski račun je: 100.000 kg pšenice x 22,00 din/kg (20,00 din/kg + 2,00 din/kg PDV) = 2.200.000,00 dinara.
Iznos sredstava na ime provizije na tekući račun „Produktne berze“ je: 2.200.000,00 dinara x 0,20% = 4.400,00 dinara.
Po izvršenim uplatama, vrši se preuzimanje robe od strane kupca. Ukoliko roba zadovoljava kriterijume kupca koji su precizirani Nalogom prodaje, berza sa namenskog računa prebacuje prodavcu iznos vrednosti robe sa PDV-om u visini 2.200.000,00 dinara, i vraća uplaćena garantna sredstva u iznosu 44.000,00 dinara. Sa druge strane, kupcu se takođe vraća iznos uplaćenih garantnih sredstava u vrednosti 44.000,00 dinara.
Da svedemo priču na kraju celokupne berzanske operacije: Čitav posao oko posredovanja u prodaji 100 tona pšenice i prodavca i kupca je koštao svega 4.400 dinara. Sve ostale uplate služile su u svrhu garancije izvršenja posla i u suštini samo su prelazile preko namenskog računa Berze i nisu „poskupljivale“ čitav berzanski posao. Sredstva u vrednosti robe koja je bila predmet berzanskog posredovanja samo su u periodu dok je trajala procedura od uplate do preuzimanja robe bila imobilisana na računu Berze, ali upravo iz tih razloga čitava procedura je dobila nov kvalitet, a to je bezuslovna sigurnost u trgovanju preko berze. Dakle, berza je i formalno i suštinski pravi garant izvršenja posla. To je suština svih napora oko donošenja novog Zakona o robnim berzama, tako i napora oko reorganizacije berze i ostalih institucija (Komisije za hartije od vrednosti), kako bismo dobili nepristrasnog i pouzdanog organizatora tržišta.
Poštovani čitaoci, u ovom tekstu smo dali jedan sasvim jednostavan primer berzanske trgovine. Naravno, pretpostavka je da se neće svaki berzanski posao odvijati ovako „glatko“ i bez problema. Za svaki slučaj „iskakanja“ iz ovako predviđenog hodograma, postoje načini rešavanja problema preciziranih u Pravilima trgovanja „Produktne berze“.
Ne vidim razlog da opšta tržišna javnost ne podrži ovakav sistem trgovanja na berzi, tim pre što će svi učesnici u trgovanju u berzi imati organizatora tržišta sa punim očuvanjem integriteta samog tržišta, ali i zaštite učesnika u trgovanju od rizika neispunjenja obaveza obe strane u trgovanju po svakoj kupoprodajnoj transakciji.
Autor: Žarko Galetin, agroekonomski analitičar (FEECONS 021)
