Zbog niske kupovne moći potrošača i viših cena u odnosu na konvencionalne proizvode, tržište sve skučenije
Širom planete 16. oktobra se obeležava Svetski dan hrane. O održivosti, specifičnostima i dometima njene proizvodnje vode se brojne rasprave. Kada je reč o zdravstveno-bezbednoj hrani kod nas, fokus pažnje uglavnom se usmerava na organsku proizvodnju. Najčešće se vode debate o njenoj (ne)isplativosti s obzirom da se, uprkos poslednjiih godina višestruko povećanim subvencijama, proizvodnja odvija na svega oko 20.000 hektara ili 0,4 odsto obradivih površina.
Opravdano se stoga postavlja pitanje: koliko su organski proizvođači uspeli da se izbore za svoje proizvode u odnosu na konvencionalne koji dominiraju tržištem?
-Zbog niske kupovne moći potrošača u našim uslovima, tržište postaje sve skučenije i svodi se uglavnom na Beograd i Novi Sad. To, naravno, nije dovoljno i zahteva od organskih proizvođača da, osim supermarketa i zelenih pijaca, onlajn krenu u direktnu prodaju, dostavom proizvoda na kućni prag što je, posebno sada u vreme borbe sa korona virusom, preovlađujući vid prodaje u pojedinim evropskim zemljama, kaže prof. Dr Rade Popović sa departmana za agroekologiju Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Još uvek nedovoljno iskorišćen potencijal za porast prodaje organskih proizvoda Popović vidi u izvozu, povezivanjem manjih proizvođača, a kao dobar primer navodi klaster „Ekolend farms“ iz Telečke. Klaster okuplja oko desetak proizvođača koji se na oko 50 hektara bave proizvodnjom začinske paprike i bio-začina, ali i organske soje.
-Bez obzira na ostvaren prinos i cenu, naša najveća sigurnost, pa i prednost, jeste zagarantovan plasman na tržištu Nemačke. Već godinama uspešno poslovno sarađujemo sa nekoliko nemačkih kompanija koje nas pomažu i finansijski podupiru. A sve sa ciljem održivosti i povećanja proizvodnje, s obzirom na sve veću tražnju za organskim proizvodima u Evropi, kaže Valerija Balint, rukovodilac proizvodnje i koordinator prodaje u klasteru „Ekolend farms“.
