Za prvih pet ovogodišnjih meseci, na uvoz svinjskog mesa i prerađevina potrošeno je 27 miliona evra
Zašto uvozimo svinjsko meso i koliko to negativno utiče na naš ukupan spoljnotrgovinski bilans i robnu razmenu sa svetom? Samo za prvih pet ovogodišnjih meseci, ukazuju podaci Privredne komore Srbije, na uvoz svinjskog mesa i prerađevina potrošeno je 27 miliona evra. Smrznute polutke i prerađevine od svinjskog mesa stizale su nam iz Španije, Nemačke, Holandije, Slovačke, Hrvatske… Lane je, da podsetimo, ukupno uvezeno 21.900 tona rashlađenog i zamrznutog svinjskog mesa, za čega je dato 56,6 milioona evra!
Kako smo to, pitamo se, od nekadašnjih uspešnih izvoznika svinjskog mesa uspeli da za nepunu deceniju postanemo zavisni uvoznici, a naši stočari proizvođači drugog reda? I laicima je jasno da se u kompletnom poljoprivrednom sektoru, ceh liberalizacije i potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, prelomio preko leđa stočara. Od tada granica za uvoz praktično ne postoji, sve je otvoreno, nema dovoljne kontrole kvaliteta, pa nije retkost da se na uvoznoj listi nalazi i mehanički separisano meso, takozvani MOM, mesni otpad od koga se prave viršle, parizeri, razne vrste pašteta… Pokušala je država pre četiri godine da zaštiti stočare prelevmanima, ali se, pod protiskom EU, od te mere moralo odustati.
Nezaštićeni i prepušteni tržišnim (ne)prilikama, kao i cik-cak otkupnom cenom, prizvođači svinjskog mesa danas sve teže materijalno podnose položaj u kojem se nalaze. Jeste država u međuvremenu uvela podsticajna sredstva za svakog proizvednog tovljenika, podigla davanja za priplodne krmače sa 7.000 na 10.000 dinara, ali nije uspela da obuzda nezasite apetite uvoznog lobija i klanica. Svima njima očito isplativije je da zamrznuto meso kupe u inostranstvu i ostvare zarade na razlici, pritom ne vodeći nimalo računa o kvalitetu uvezenog mesa, kao i o interesima domaćih proizvođača. Otuda i ne čudi što cene domaćih tovljenika na svakih šest meseci imaju cikličan tok, a često – kao što se upravo događa sa otkupom za 130-140 dinara za kilogram – ne mogu da pokriju proizvodne troškove.
Trenutno u oborima domaćih proizvođača imamo višak tovljenika spremnih za tržište, a kriza izazvana korona virusom doprinela je obustavi izvoza svinjetine iz Evropske unije u Kinu. Trenutno stanje je takvo da sav višak mesa ostaje u evropskim zemljama i umnogome utiče na pad cena, u ovom momentu 9,5 odsto na godišnjem nivou. U nekim zemljama, kao što su Nemačka, Holandija i Danska, pad cena svinjetine daleko je veći, a bolji poznavaoci prilika tvrde da će deo tog viška sigurno završiti i na našem tržištu. To će, naravno, doprineti još većem padu cena žive vage domaćih tovljenika i, zasigurno, mogao bi još više da pogorša ionako loš položaj prizvođača svinjskog mesa.
Proizvođačima svinja, pomoć države da izađu iz cenovnog lavirinta i „odguše“ prodaju, danas je potrebnija više nego ikad. Uz set mera pomoći, nova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede morali bi da pronađu način da obuzdaju apetite uvoznika i domaće proizvođače zaštite od preteranog i nepotrebnog uvoza. U suprotnom, doći ćemo u sutuaciju da izgubimo i ovo malo stočara što imamo.
